Zemljoradnici pred kraj godine obavezno sumiraju šta su to sve uradili i koliko su zaradili, a u “ZZ Srbobran” slična je situacija, što je i bio razlog da danas posetimo njenog vd direktora Nebojšu Nedeljkovića.
Krajem juna meseca ove godine već smo bili u zadruzi i tad je ustanovljeno stanje koje nikako nije bilo dobro. Kasnilo se sa isplatom zarada, dugovi prema dobavljačima i kooperantima su bili višegodišnji, a ukupan minus sabran na kraju bio je milion tristotine pedeset hiljada eura. Danas je situacija značajno popravljena i ima vrlo dobrih pokazatelja da će se zadruga ne samo oporaviti već će imati izvesnu i uspešnu budućnost. Sve ovo naravno pod uslovom da se ne dese neke nepredviđene tužbe koje bi je gurnule u stečaj.
Gospodin Nedeljković upoznao nas je sa trenutnim stanjem u firmi koju je preuzeo početkom leta, i po onome što smo čuli jasno nam je da su uloženi ozbiljan rad i trud da se krene iz dubioze ka površini, a rezultati su sledeći:
“Sećate se svi sa kakvim smo stanjem krenuli u ovu priču o zadruzi, koliki je bio dug, 6 neisplaćenih plata na početku godine stara mehanizacija i slično. Prednost je bila to što je sve bilo zasejano i imali smo čemu da se nadamo. Godina je bila rodna, vrlo uspešna. Završeno je skidanje semenske pšenice, uljane repice, semenske soje, a ostaje nam još skidanje kukuruza na površini od 130 hektara, a usložno smo radili skidanje pšenice za opštinu i našim kooperantima što je još nekih 250 hektara. Tako smo smanjivali dug ka kooperantima, kojima sad radimo i zimsko oranje uslužno, a delimo im i repromaterijal u vidu semenske pšenice i veštačkih đubriva. Za proleće je plan da se dugovi ka kooperantima svedu na nulu, tako što ćemo deliti, odnosno razdužiti, semenski kukuruz i soju, veštačko đubrivo i hemiju”.
“Kada su pitanju veliki dugovi prema firmama, oni su izmireni iz robnih rezervi sa semenskom pšenicom i nešto sa merkantilnom sojom, tako da su i ti mačevi nad vratom skinuti. Plate radnicima smo izmirili, nekasnimo više ni jednu. Ukupan dug zadruge je umanjen za 750 hiljada eura. Iz blokada koje smo imali od strane države, pio fond i porezi, smo se iščupali, i nadam se da ćemo u narednom periodu i to zatvoriti kako bismo došli u mogućnost da konkurišemo za sredstva kod republičkih i pokrajinskih institucija, kako to rade i druge zadruge. Do sad nismo mogli da konkurišemo za subvencije jer smo iz raznih razloga bili u blokadi. Pored svega toga zasnivamo i dogovaramo novu setvu i proizvodnju za iduću godinu. Imaćemo stotinak hektara semenskog žita, šezdesetak hektara semenskog kukuruza, nekih dvestotine semenske soje, jer se sa semenskim kulturama ostvaruje veća dobit na površinama koje imamo. Plan je da se prodajom stare mehanizacije koju imamo obezbede sredstva za kupovinu nove, do kraja godine možda još jedan savremeni traktor, i kasnije sejačicu. To su neki trendovi kojima se krećemo i koji će dovesti do zdravog poslovanja zadruge”.
Jedan od planova direktora Nedeljkovića je i da se sklopi ugovor sa državam da zadruga u svojim silosima skladišti žitarice za robne rezerve, što bi bio dobar poslovni potez. Ono na šta je posebno želeo da skrene pažnju i da zamoli kooperante kojima je zadruga još uvek dužna, je da ne tuže zadrugu za naplatu potraživanja jer neće postići ono što žele.
“Advokati umeju da obećavaju svašta, ali je jedina istina da zadruga u svom vlasništvu nema ništa mnogo vredno. Sem stare mehanizacije i sitnog inventara što ukupno ne vredi više od sto hiljada eura, nema ničeg drugog. Nova mehanizacija je sva kupljena na lizing i kao takva ne može biti prodata. Jedini način da se svi naplate je ako zadruga bude radila i privređivala, a ono što im se nudi je sve ono što im je svakako potrebno u proizvodnji, odnosno semenski i repro materijal, a ako bude nekih većih uplata rado ćemo i finansijski rešiti dugovanja”, stav je Nebojše Nedeljkovića, vršioca dužnosti direktora zemljoradničke zadruge Srbobran.
