Sinoć smo u sali Pozorištanceta, koja je bila ispunjena kompletno, imali čast da pogledamo autorsko delo Branka Đurića Đure “Đurologija”, koje se srbobranskoj publici očigledno jako dopalo.
Malo je reći da su prisutni u Malom pozorištu vrištali od smeha. Smeh, kikotanje i aplauzi često su umeli da budu toliko intenzivni da je i sam Đura prekidao svoju priču na trenutke, kako bi se publika vratila u stanje da može da prati tok šala. Đurin monolog, koji prati komične situacije iz njegovog života, je svakom sledećom izgovorenom rečenicom bio duhovitiji i bolji, što je razgaljivalo prisutne, a oni su to svojim pozitivnim reakcijama umeli i da nagrade.
Došao sam na izvođenje Đurinog Standup nastupa sa velikim očekivanjima. Kao i mnogi klinci devedesetih godina obožavao sam emisiju Top Lista Nadrealista, a posebno Đurićeve bezumne sekvence u njoj. Kao veliki poštovalac standup komedije, tokom zadnjih desetak godina odgledao sam, uglavnom na you tube-u, stotine nastupa kako naših tako i vrhunskih američkih komičara. Sve zajedno gledano znam mnogo o toj temi i od Đurologije sam očekivao vrhunsku zabavu od 90 minuta. Nažalost bio sam jedan od retkih u sali koje nastup nije oduševio.
Veliki deo Đurinih autentičnih priča sam već čuo mnogo puta, tako da se njima nisam mnogo smeja, ali su i dalje zabavne. Neke druge njegove priče, uopšte nisu njegove, jer sam ih već slušao tokom izvođenja stranih komičara, i verovatno da ih je tamo i on pronašao. ALI najlošiji deo predstave je bio kad je sišao u publiku i na providnu, dečiju foru, pokušao da navede gospođe iz prvog reda, da izgovaraju vulgarnosti, što im očigledno nije prijalo. Ne želim ovim svojim viđenjem da umanjim Đurinu veličinu, niti je on u mojim očima postao lošiji glumac zbog ovog nastupa, prosto ga je, opet po mom mišljenju, današnja situacija na kulturnoj sceni naterala da se na ovaj, površniji način obrati publici, jer život košta i pare se moraju zarađivati.
Narod koji se zabavlja uz “Parove” i “Zadrugu” i ne zaslužuje da vidi Đurin nastup, za koji će on ličnom kreativnošću, napisati nadrealan scenario i sve prisutne, nakon što se skvase od smeha, ostaviti zamišljene nad onim što je on u stvari hteo da im kaže. Ne znam koliko je ljudi koji bi to hteli da vide, ali Đuro, ja i nekolicina mojih prijatelja sigurno bi smo to voleli.
Aleksandar Berić
