Povodom nagrade “Lenkin prste” koja se ove godine dodelila jedanaesti put u Srbobranu, postavili smo par pitanja gospođi Biljani Puškar kao članici žirija koji odlučuje koja će ljubavna pesma poneti titulu najlepše.
* “Poezija je pametnija od nas i ona traži svoje” Matija Bećković jedan od dobitnika nagrade. Šta vi kao član žirija tražite od poezije koja je pred vama i kako u moru stihova izabrati najlepši?
Bećković je zaista u pravu kada kaže da je “poezija pametnija od nas“ jer je to u skladu sa onom narodnom: „ Ona najviše zna, a najmanje govori“. Svaka dobra pesma, za mene je riznica najvrednijeg blaga jednog naroda, a to su reči. Pesma koja zaslužuje da bude nagrađena ovenčana muzikalnošću, duhovnošću, emocionalnošću, sublimira univerzalne vrednosti karakteristične za našu tradiciju, ali i svetsku baštinu, sa tendencijom da će ono o čemu peva, izazivati snažan doživljaj kod čitaoca i u budućnosti. Autori takvih umetničkih dela su trajali i trajaće kroz vreme, a njihov talenat, nadahnut energijom stvaranja, koja je spona između ovovremenog i svevremenog, između „sna i jave“, između ovaploćene čulne ljubavi i one svevremene božanske, ne može da bude nezapažen i ostane bez priznanja.
*Da li se kroz godine povećava ili smanjuje broj pesama koje se bore za nagradu?
Kada sam prvi put izabrana za člana žirija za dodelu nagrade Lenkin prsten, 2012. godine, bila sam iznenađena malim brojem objavljenih ljubavnih pesama. Te godine, žiri je vredno radio, iz meseca u mesec. Pratili smo šta se objavljuje i u književnim časopisima i šta objavljuju izdavačke kuće. Uglavnom su to bile pesme drugačijeg sadržaja i vrste od postavljenih kriterijuma.
Ove godine smo sa zadovoljstvom primetili da je nešto više pesnika i pesnikinja bilo nadahnuto da napišu ljubavnu pesmu. Upravo je žiri zato odlučio da u širi izbor prvi put uđe osam pesama, što nam je pri donošenju konačne odluke dodatno otežalo posao.
*Šta nam možete reći o pobedničkoj pesmi Stepenište?
Već prilikom sastavljanja spiska pesama koje će ući u širi izbor, žiriju se nametnula pobednička pesma „Stepenište“ kao jedna od najboljih pesama objavljenih u proteklih godinu dana, čiji je autor jedan od naših najznačajnijih savremenih pesnika, dobitnik brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu. U nagrađenoj pesmi, koja je objavljena u časopisu „Letopis Matice srpske“, jun/jul 2016. godine, pesnik modernog senzibiliteta, korespondirajući sa tradicionalnim odnosom prema ljubavi i voljenoj dragoj, mladosti, dočarava prolaznost i nepostojanost svega onoga čemu težimo da bude neprolazno, da večno traje, okruženo lepotom, životnom energijom, čistotom i spontanošću. Protekom godina, stepenište, mesto gde se rodila ljubav, gde su se mladalačke želje iz dana u dan množile dajući smisao svemu što što ih je okruživalo, sada izgleda kao najnapuštenije pozorište, čiji glavni glumac, pesnik, usamljen razgovara još jedino sa žalosnim vrbama i vetrom, a nadolazeći sumrak njegovu dušu preobražava u odjek štapova i starih štikli koji bolno podsećaju na prohujalo vreme, na Vitmanov „sjaj u travi“ . I upravo ta, nedosanjana ljubav, žal i gorčina za onim za šta se više nema vremena, povezuje Dragana Jovanovića Danilova sa pričom Lenke Dunđerski i Laze Kostića, čime je stekao sve simpatije žirija i pravo da nosi pobednički, Lenkin prsten, na svojoj ruci.
*Knjige pesama se slabo kupuju. Mislite li da ljudi sve manje razumeju i osećaju poeziju, ili se poezija previše zatvorila?
Ne bih se složila sa vašom konstatacijom. Veliko interesovanje mladih za Beogradski sajam knjiga ide u prilog činjenici, da i pored svih izazova koje nude multimedijalna sredstava, držati novu knjigu u ruci je izazov i doživljaj. Često imam priliku da idema na promocije novih knjiga. Ohrbrujuće je to što na njima ima puno mladih. Mislim da kratke forme u književnosti imaju perspektivu.
*Kako književnost približiti mladima, a da poezija ne bude zapostavljena?
Poezija ima svoje mesto u kulturi svake civilizacije. Pitanje je samo koliko je društvo zainteresovano za razvijanje pravih vrednosti kod mlade populacije. Postoji jedna izreka:“ Reci mi kakvo ti je obrazovanje, pa ću ti reći kakva ti je privreda“. To znači da su posvećeni, predani učitelji i nastavnici, dobro koncipirani škoslki programi, odnosno kvalitetno obrazovanje u državi, kao i zaposleni u kulturi, zajedno sa porodicom, zaduženi za razvoj mladih, onih od kojih zavisi naša budućnost.
Mogućnosti da se privuku mladi čitaoci, ljubitelji poezije, su brojne. Kao primer možemo uzeti Dom kulture Srbobran i niz manifestacija koje se organizuju u vašem mestu, u koje vidim da uključujete mlade. Njihovim angažovanjem u realizaciji različitih projekata, kulturnih manifestacija i pružanje mogućnosti da oni sami izraze šta je to što njima treba i šta to oni misle i osećaju, pretočeno u određenu formu, pa bila to stvaranje ili samo posmatranje i učenje, predstavlja dobru osnovu da se nešto voli i poštuje. Na taj način se stvara i dobra čitalačka publika i otkrivaju i razvijaju sklonosti i talenti kod pojedinaca.
