Svakom objavljenom knjigom GION Srbobrancima postaje bliži

24. februara 2019.

Mesto: Nadalj, Srbobran, Turija

Kategorija: Kultura, Udruženje, Zabava

Spomen kuća „Nandor Gion“ svojim radom teži da postane pravi kulturni centar mađarskog naroda u Bačkoj, a učestalim promocijama knjiga iz svoje vitrine dokazuje da je na pravom putu da to i postane.

Osmi Nandorov roman preveden je na srpski jezik i ugledao je svetlo pred publikom u Srbobranu, a po rečima gospođe Hargita Horvat Futo, uskoro će svako moći da ga ima u svojim rukama. Roman pod nazivom „Rafal za jednog crnog bivola“, pripada omladinskim romanima našeg pisca, koji opisuju njegove dečačke avanture. Iako je ta tematika namenjena mlađoj generaciji čitalaca, pomenuta urednica tvrdi da će i odrasli moći jednako da uživaju u priči, jer će na nju gledati na sasvim drugi način, što potvrđuje kvalitet Nandorove pisane reči.

Srbobranski Dom kulture bio je, u petak veče, mesto promocije romana. Kroz jednočasovni program publiku je vodio moderator, novinar Laslo Paracki, koji je ujedno i vrlo angažovan u svim aktivnostima Spomen kuće „Nando Gion“. On je čitalačku publiku u Domu kulture upoznao sa novim izdanjem njegove kuće, a zatim je predstavio i svoje sagovornice na temu „crnog bivola“. Jedna od njih već je pomenuta, to je urednica Hargita Horvat Futo, a pored nje u razgovoru su učestvovale Jolanke Kovač i Andrea Munjin.

U uvodnom delu prisutni su imali priliku da osete radnju romana kroz scensko izvođenje jednog bitnog segmenta priče. Mladi pripadnici grupe za scensko kazivanje „Med i žaoka“ čitali su odlomak teksta koji su upotpunili svojim glumačkim umećem i tako publici dočarali boju i emociju romana, a sve u režiji Božane Stojković.

Kako bi budući čitaoci dobili bolji uvid u delo i njegov nastanak, moderator je sa svojim gošćama nastavio razgovor i tako otkrivao sve potrebne detalje. Gospođa Jolanka Kovač, koja je prevodila tekst, otkrila je da je ona jako vezana za Srbobran i Giona i da joj je rad na ovom romanu bio vrlo zanimljiv, i da jedva čeka da otpočne rad na sledećem. Njoj ovaj roman nije prvo Gionovo delo koje prevodi i sigurno neće biti poslednje. Najveći izazov bilo joj, kako kaže, da pravilno prenese njegovu misao na drugi jezik, a da se ništa ne izgubi u tom prevodu. Nandor se izražavao dugim rečenicama, koje imaju dublji smisao, što uopšte nije jednostavno preneti sa mađarskog na srpski. Jolanka je imala priliku da obiđe veliki deo lokacija u Srbobranu koje se opisuju u romanima, i po njenom svedočenju to joj je mnogo pomoglo da bolje razume tekst na kojem radi i da ispravno prevode nazive nekih mesta.

Zanimljiv deo ovog večernjeg okupljanja bio je razgovor sa Andreom Munjin, koja je po mišljenju prisutnijh „svojim jedinstvenim i izvanrednim ilustracijama odlično oživela junake i tako celoj knjizi dala posebnu atmosveru“. Originali objavljenih ilustracija su bili izloženi u Galeriji ustanove kulture tokom trajanja promocije, kako bi svi prisutni mogli u njima da uživaju. Andrea je Srbobranka koja na žalost više ne živi u svom rodnom metu, jer ju je život odveo u Suboticu. Iako po profesiji nije likovni umetnik, ona se u tom svetu odlično snalazi i kako je sama rekla, ume dobro da prenese svoju emociju ili zamišljenu scenu na papir, i ne odustaje dok u tome ne uspe. Ona je već radila na ilustrovanju prethodno objavljenih Gionovih romana, a činjenica da je odrasla u Srbobranu i da su članovi njene porodice bili junaci nekih romana, odlično su je preporučili za ovaj zahtevan posao koji je njoj samoj jako važan i drag.

Kako nismo u mogućnosti da kroz jedan članak prenesemo sve zanimljivosti iznešene na promociji romana, ostaje samo da vam preporučimo da nabavite knjigu. Ona će uskoro moći da se kupi u Spomen kući „Nandor Gion“, a do tad je možda dobro da se pročitaju one koje su pričom prethodile ovoj poslednjoj.

Facebook Komentari