Mirjana Ljubojević dobitnica je nacionalne stipednije „Za žene u nauci“

15. decembra 2018.

Mesto: Nadalj, Srbobran, Turija

Kategorija: Društvo, Poljoprivreda, Priznanje

Najbolje mlade naučnice Srbije od 2010. godine bivaju nagrađivane stipendijama u okviru međunarodnog programa Loreal-Unesko “Za žene u nauci” koji nagrađuje i promoviše žene čija su izuzetna dostignuća doprinela naučnom napretku u svetu.

Ova nagrada predstavlja vid podrške daljem profesionalnom usavršavanju i podstiče naučnice da nastave da se bave naukom u našoj zemlji. Program se u Srbiji realizuje u saradnji sa Ministarstvom za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, Nacionalne komisije za saradnju sa Unesko, i “L’Oréala Balkan”. Do sad je učešće na konkursu uzelo više od 500 žena iz sveta nauke, ali su samo 23 nagrađene. Ove godine imamo mi tri nova imena: Milica Sentić, Mirjana Ćuk i nama najzanimljivija Mirjana Ljubojević, naša Srbobranka.

Dr Mirjana Ljubojević, rođena Ikrašev, doktor je biotehničkih nauka, docent za užu naučnu oblast hortikultura i pejzažna arhitektura na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Nakon što smo saznali da je dobitnica ovogodišnje, novčano vredne a u naučnim krugovima prestižne, stipendije kontaktirali smo Mirjanu da nam kaže nešto više o tome. Zanimalo nas je čime se trenutno bavi i šta je preokupacija njenog istraživačkog rada u poslednje vreme.

“Radim kao nastavnik na smerovima za hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, dok su istraživanja vezana za voćarstvo, što je dovelo do spajanja ove tri discipline i formulisanja ciljeva istraživanja koji su višestruko nagrađivani. U 2017. godini za predložena istraživanja dobila sam nagrade ‘Pokreni se za nauku’ i ‘Dr Zoran Đinđić za najboljeg mladog naučnika i istraživača’, dok je aktuelnost istraživanja potvrđena još jednom prestižnom nagradom ‘Za žene u nauci’ 2018. Ukratko projekat se odnosi na oplemenjivanje, odnosno selekciju voćnih vrsta, za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture. Dekorativne voćke visoke tolerantnosti ili otpornosti omogućile bi razvoj urbanog baštovanstva u gradskim uslovima, ili sa druge strane proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane u ruralnim uslovima”.

Šta te je opredelilo da se okreneš tom neobičnom spoju grada i poljoprivrede, odnosno voćarstva?

“Ljudi su se otuđili od prirode te je povratak prirodi neminovan, a „urbane“ bašte ozelenjene jestivim ornamentalnim vrstama trend su koji raste. Ograničene površine u gradu nameću potrebu da se što bolje iskoriste, da se dekorativnosti doda još jedna dimenzija – upotrebna, utilitarna. Konstantno izložen velikom intenzitetu buke, smoga, okružen betonom i ograničenim prostorima, gradski čovek teži da inkorporira deo prirode u svoj svakodnevni životni prostor. Koliko god da je prostor ograničen, sopstveni uzgoj biljaka čije će plodove ubrati i pojesti, čoveku donose radost i zadovoljstvo. Podstaknuti željom da tačno znaju koliko kvalitetnu i bezbednu hranu jedu, ljudi gaje biljke na mestima i na načine koje ne bismo mogli ni zamisliti – teglicama, saksijama, sudovima, konzervama od dečije hrane, drvenim sanducima na simsu prozora, balkonima, krovnim vrtovima i urbanim džepovima, napuštenim površinama. Međutim, urbano baštovanstvo i voćarstvo nose važne izazove. Prvi je veoma ograničen prostor i potreba za gajenjem patuljastih, stubastih ili veoma usko-piramidalnih formi, najčešće u saksijama i drugim sudovima, što je moguće jedino kalemljenjem na veoma slabobujnim podlogama. Drugi je nedopustiva primena pesticida usled neposredne blizine mesta stanovanja i gajenja. Iz tog razloga se oplemenjivanju na otpornost mora posvetiti ogromna pažnja, što je glavni predmet i cilj projekta”.

Ovo je već treće priznanje koje ti je u kratkom roku dodeljeno, a s obzirom da znamo kako su mladi naučnici željni dokazivanja i nagrada, šta je to što tebe i tvoj rad toliko izdvaja od drugih? Šta ti misliš, zbog čega si prepoznata od strane stručne javnosti kao bolja od drugih?

“Multidisciplinarnost i aktuelnost istraživanja, kao i posvećenost poslu koji volim dovela je do toga da se nagrade nižu i da sve tri pripadnu upravo meni. Naravno nije dovoljan samo dobar predlog budućeg istraživanja. Mnogo rada i truda je uloženo u prethodne naučne aktivnosti, što je rezultiralo velikim brojem radova i citiranošću u prestižnim međunarodnim časopisima, a to je jedan od glavnih parametara prilikom selekcije kandidata za sve tri nagrade”.

Koliko ti znači i šta za tebe predstavlja ova poslednja nagrada?

“Priznanje ‘Za žene u nauci’ predstavlja krunu moje juniorske karijere, jer se nagrada dodeljuje mladim istraživačima do 35 godina starosti, i izuzetan je podstrek za dalji rad, kada više nisam ja ta kojoj trebaju podsticaji i priznanja, nego mi je zadatak da nekoga izvedem na isti put i isti uspeh. Ovo priznanje svakako neće značiti samo meni, nego u svim ženama koje se bave istraživanjima u poljoprivredi, koja je tradicionalno muška oblast i gde su uslovi rada često veoma teški i surovi”.

Naša redakcija se zahvaljuje Mirjani na izdvojenom vremenu i pridružuje se čestitkama koje na njenu adresu stižu sa svih strana. Ponosni smo na svakog pojedinca koji krene iz Srbobrana, a zatim u zemlji i svetu načini uspehe vredne pomena, a pogotovo kada ti uspesi samo najavljuju još bolju budućnost, kako je sa Mirjanom slučaj. Svaka čast.

Facebook Komentari