Cara Lazara 6
Dom kulture ugostiće u svojoj galeriji slikara Vladimira Stepanova, koji će se srbobranskoj publici predstaviti svojim akvarelima i uljima na platnu. Zvanično otvaranje izložbe desiće se 20. februara u 19:00 časova.
O Vladimiru je par reči napisao istoričar Sava Stepanov. – Vladimir Stepanov rođen je u Novom Sadu, život nastavlja u Ravnom Selu, gde provodi deo detinjstva i završava Osnovnu školu. Vraća se u Novi Sad, gde završava srednju elektrotehničku školu. Već u tom periodu je imao dve samostalne izložbe u Ravnom Selu i jednu kolektivnu izložbu u Osjeku (Hrvatska). Po završetku školovanja posvećuje se likovnom stvaralaštvu. Slede izložbe. Gradske smotre, pokrajinske smotre (na kojima dobija tri plakete za najveći doprinos kulturnom stvaralaštvu radnika), republičke smotre, inostrane izložbe Zabok (Hrvatska), Ljubljana, Holandija gde je izlagao u Rotterdamu, Capelle a/d ijssel, Krimpen a/d lek, Dotrecht i kolektivna izložba u Capelle a/d ijssel.
Po povratku u Srbiju ponovo predstavlja svoje stvaralaštvo. Učestvuje na jesenjem likovnom salonu u Vrbasu (5 puta).
Vladimir Stepanov je umetnik koji se specijalizovao za slikanje akvarelom. Njegova stvaralačka aktivnost je započeta još u srednjoškolskim danima. Od tada do danas, ovaj umetnik je kontinuiranim razvojem dosegao izuzetnu izvanrednu sigurnost, čak majstorstvo, značajno za autentičnog akvarelističnog slikanja. U ovim slikama uglavnom se radi o preciznoj interpretaciji viđenih i mentalnih slika, o suverenoj sposobnosti Stepanova da ostvari sve svoje zamisli i namere, da naslika čitke i jasne predstave. Postupak alikanja akvarela koji primenjuje je odista kompleksan. Radi se o čitavom procesu koji podrazumeva jednostavno nanošenje vodene boje, kontrolisanje njenog spontanog razlivanja, o primeni brojnih eksperimemtatorskih postupaka za dobijanja najrezličitijih strukturnih efekata na kvalitetnoj papirnoj podlozi visoke gramaže, o regulisanom sušenju vodene boje i njenog fiksiranja u slici… Rezultat takvih radnji je jasan i proziran akvarel, slika koja posedije vidljivu funkcionalizaciju likovni-akvarelističkih elemenata. No, ono što inpresionira u postupku ovog slikara jeste izbegavanje bilo kakvih bezrazložnih efekata. U ovim ostvarenjima sve je u funkciji definisanja autetntične akvarelističke slike. Tom i takvom slikom Vladimir Stepanov beleži i objavljuje svoje personalno shvatanje sveta i sveta umetnosti. Baveći se velikim temama slikarstva (pejzaž, mrtva priroda, akt, portret) on iskazuje nameru da slikom integralno saznaje i interpretira svet oko sebe. Sve te sadržaje umetnik autentično, pikturalno 20realizuje, uspevajući da pred odabranim temama iskaže vlastitu osećjnost i sopstvene emocije. Slikajući pejzaže Stepanov se, zapravo, bavi prirodom. On je njen pravi poklonik i nastoji da joj u svojoj umetnosti da utisak važnosti. Na neki čudan način njegovi predeli poseduju nekakav sugestivan utisak – reprezentativnosti, svečanosti, čak elegancije. Iz takvih slika proističe osobena emocionalnost i poetičnost. Zbog toga u ovim akvarelima zaista nije važno prepoznavanje geografije – iako postoji odista puno radosti prepoznavanja određenih krajeva i gradova – nego je bitna ideja prirodne lepote svekolikog sveta. U akvarelima Vladimira Stepanova posebnu interesantnost predstavljaju figurativno – realističke predstave portreta i akta. Ljudski lik i figura su u slikarstvu oduvek bili vidljiva potvrda jednog humanističkog pristupa umetnosti. U naše vreme, u doba dominacije mašinske i elektronske nerukotvorine slika koja čoveka kontekstualizuje upravo u takvom okružju – posvećenost čoveku i njegovom biću u slikarstvu ima naglašenu humanističku poruku. Vladimir Stepanov je, dakle, jedan od onih stvaralaca koji su zabrinuti za čoveka i njegovu sudbinu i zbog toga nastoji da svojom umetnošću, osobenim metaforičkim porukama, pa čak i naglašenim estetizmom – učini ovaj naš svet lepšim i smislenijim.
