U organizaciji Narodne biblioteke 07. avgusta, u subotu sa početkom u 19 časova u sali Malog pozorišta održaće se promocija autobiografskog romana kruševačkog pesnika i rock novinara Ivana Stanimirović-Rizinger. Osim autora u predstavljanju knjige će učestvovati i naš sugrađanin Milan Đorđević. Nakon promocije knjige u Ricks-u će održati koncert srbobranski cover bend Suprotan smer, sa početkom u 22:30 časa.
Knjiga “Jugosloven K. (Hronika odustajanja 1990 – 1992)“, Ivana St Rizingera, autobiografsko je štivo. Period najtragičnije istorije Balkana (1990 – 1992), 20 odabranih intervjua napravljenih u tom periodu sa najvećim YU pop-rock zvezdama.
Ovo je njegova priča, muzičkog novinara u srednje velikom, a kulturno veoma izdašnom gradu iz srca Pomoravlja. On čitaoca vodi kroz zamršene igre pogađanja znakova pored puta. Slomu kičme Jugoslavije nije umela, smela ili mogla, svejedno je danas, da se odupre dovoljno snažno ona čuvena “poslednja mladost SFRJ“.
Pisac pripada jednoj od tih zalutalih generacija. Rođen je 1967. godine, iz mešovitog braka je – po majci Mađar, po ocu Srbin iz Banata. Na radnu akciju prvi put otišao sa nepunih 14, da se osamostali, da za tih mesec dana slobode od majčine prebrižnosti pokupuje u Beogradu sve ploče za koje je čuo i gleda bar deset sjajnih koncerata. Vojsku je služio u drevnom Pazinu. Pisao je, kasnije, redovno za četiri viđenije novine, pravio petosatne emisije o domaćem rocku na radiju svake srede – i sve to sada spakovao u 220 strana, uključujući i 20 odabranih intervjua, načinjenih sa bitnim akterima jugoslovenske pop i rock scene s kraja ’80-tih.
Razgovori su vremenski poređani od Bruna Langera, Bore Đorđevića, Dina Dvornika, Ramba Amadeusa (sredina 1990.), do jedinstvene Margite Stefanović (sredina 1992.). Između njih provlači se autorovo analiziranje sopstvenih životnih lutanja kroz sive krajolike apokalipse jedne uzvišene ideje u koju je verovao.
On je Jugosloven K. zaglavljen već 30 godina u vremenskom balonu iz koga, svuda oko sebe, posmatra ljudsko ludilo iz perspektive čoveka koji je ostao bez domovine. Baš kao Jozef K. i on samo pokušava da sačuva živu glavu.
Ovo je laka knjiga za čitanje i preteška za brzopotezne analize. Uz nju ćemo biti makar malo blaži prema za samo dve godine pokidanoj otadžbini generacija rođenih puno pre nas, koje su u nju iskreno, iz dubina duše verovale.
