Srbobran je danas bio mesto održavanja skupa pod nazivom “Dan otvorenih vrata za žene preduzetnice”, koji je, u saradnji sa lokalnom samoupravom, organizovala Regionalna razvojna agencija Bačka.
Sastanak sa preduzetnim ženama Srbobrana održan je u Maloj sali zgrade Opštinske uprave, a vodila ga je Marija Prokopić, savetnica za žensko preduzetništvo i savetnica za privredu u Regionalnoj razvojnoj agenciji Bačka. Preduzetnice su imale priliku da se upoznaju sa različitim izvorima finansijske i nefinansijske podrške dostupnim u ovom trenutku, kako bi unapredile rad svog poslovanja.
“Dan otvorenih vrata za žene preduzetnice sprovodimo od ove godine i Srbobran je treći grad, nakon Novog Sada i Bačkog Petrovca, u kom se susrećemo i razgovaramo o raznim temama sa preduzetnicama, ali i svim ženama koje to žele da postanu u budućnosti i razmišljaju o poslu. Žensko preduzetništvo u našoj zemlji počelo se promovisati tokom devedesetih godina prošlog veka, ali je sa sobom nosilo socijalni karakter i vezivalo se za donatorske programe i pretežno izbegličku populaciju žena. Nakon 2000. ova oblast počinje sistematski da se reguliše i poslednjih nekoliko godina ono je u fokusu i promoviše se na višem nivou. Kada sam počinjala da se bavim ovim poslom, pre 13 godina, procenat ‘ženskih firmi’ iznosio je oko 13 odsto, što je bilo relativno malo, dok danas on iznosi između 25 i 27 odsto”, rekla je u uvodu Prokopić.
Ona je istakla da se žensko preduzetništvo posebno promoviše zbog činjenice da su žene, pored mladih, najmarginalizovanija kategorija na tržištu rada i dalje na putu zasnivanja sopstvenih biznisa žene imaju mnoge dodatne prepreke, uz sve one koje prate sve poslovne projekte i ideje.
“Pre svega to se odnosi na društveni i kulturološki aspekt, još uvek smo tradicionalno, patrijarhalno društvo i pred ženama stoje veće obaveze, posebno pred onima koje imaju decu. One imaju mnogo manje vremena na raspolaganju za razvijanje sopstevnih ideja i pokretanje posla“, istakla je Prokopić.
“Preduzetnicama u Srbobranu predstavljene su razne podrške koje njihovim biznisima mogu stići sa republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa, kako finansijska tako i nefinansijska, u vidu mentoringa, obuka i konsaltinga. Žene su mnogo spremnije i rađe prihvataju ove vidove nefinansijske podrške, na obukama je obično veći broj žena i bolje shvataju neophodnost usavršavanja i celoživotnog učenja. Ovakvi događaji, pored edukativnog značaja, vredni su i zbog činjenice da se preduzentnice bliže upoznaju, razmene iskustva, a ponekad i sklope neku poslovnu saradnju”, rekla je Prokopić.
