Prvi put od osnivanja Ženskog košarkaškog kluba “Srbobran” osvojen je trofej prvaka Vojvodine u uzrastu mini basket, što su u vikendu za nama učinile devojčice 2012. godište i mlađe, predvođene trenerom Sanjom Dunđerski.
Ova grupa, koju čini dvadeset srbobranskih mini košarkašica, završila je ligu kao neprikosnoveno najbolja ekipa, bez i jednog poraza, a zatim je usledio završni turnir u kojem su učestvovali samo najbolji timovi pokrajine.
“Polufinale završnog turnira smo igrale u subotu, protiv ekipe iz Inđije, naravno pobedile smo i plasirale se u finale. Za titulu smo se nadmetale sa ekipom ‘Srem’ iz Sremske Mitrovice, utakmica koja je bila baš teška, pravo finale. Iako smo u jednom momentu vodile sa čak 15 poena razlike, protivnice su nas stigle tako da su devojčice igrale baš dinamičnu završnicu. Zasluženo su naše košarkašice slavile na kraju, iako sa samo tri poena razlike, bila je to velika pobeda”, rekla nam je na proslavi titule Sanja Dunđerski. Mini basket je najmlađa takmičarska kategorija u srpskoj košarci, više puta je ŽKK “Srbobran” dolazio do drugog i trećeg mesta, a ovogodišnjim trofejom je ispisana nova istorija kluba.
Za sve devojčice takmičarskog uzrasta mini basket, ŽKK “Srbobran” je organizovao proslavu uz palačinke i sokiće u lokalnoj poslastičarnici. Pored pehara, medalja i pojedinačnih priznanja, bilo je potrebno nagraditi devojčice i na ovakav način.
“Najvažnija stvar u celom trenažnom i takmičarskom procesu, ono na šta sam ponosna više nego na osvojenu titulu, jeste to što ove devojčice sve funkcionišu kao jedna, izgradile su pravi timski duh, funkcionišemo kao porodica. S obzirom da ima ukupno dvadeset devojčica, a ekipu čini dvanaest igračica (na završnom turniru petnaest), uvek smo se lako dogovarale kad će koje igrati, nema sebičnosti i ljubomore na terenu, kao ni van njega, što je za svaku pohvalu”, ističe kao najvažniju osobenost ekipe koju vodi, trener Sanja Dunđerski. Pored ovog uzrasta ona vodi i ekipu mlađih pionirki, koje su ovogodišnju sezonu završile kao četvrte na tabeli.
Sanja kaže da je od uvek želela da postane trener, to joj je bilo važnije nego da igra košarku, iz tog razloga je i upisala odgovarajući fakultet. Presrećna je što nakon kratkog trenerskog staža već ima trofej, i veruje da će on biti samo još veći podstrek za rad u godinama koje dolaze, naravno i dalje u Srbobranu, u klubu koji voli.
Kapiten kompaktne šampionske ekipe, Staša Mrvić, otkrila nam je u kratkom razgovoru da je puna prelepih utisaka i da već sad ima želju da naredne sezone sve ponovi sa svojim drugaricama. “Pored toga što sam plejmejker, i organizujem napad, moj zadatak kao kapitena je da podržavam i bodrim ekipu i sve vreme navijam za svoj klub. Ova titula mi puno znači, vredno smo trenirale, nismo izgubile ni jednom u sezoni, i sad kad smo osvojile taj pehar moram da budemo još bolje i više da se trudimo”, rekla nam je svoje utiske Staša Mrvić.
Još jedna ponosna članica najmlađe takmičarske selekcije u klubu, Dunja Radonjić, rekla nam je nešto o sebi i uspehu kojem je doprinela. “Treniram od septembra 2021. godine, a u klub sam došla zato što su moje drugarice Staša i Dunja već dugo trenirale, pa sam htela i ja. Treniramo četiri puta nedeljno, skoro nikad ne izostajem i nije mi teško, to je tako kad volite nešto. Isto tako sam igrala na skoro svim utakmicama, mislim da sam samo jednu propustila, a postigla sam oko deset poena. Jako sam srećna što smo pokazale da smo najbolje u Vojvodini, puno mi to znači”, kratko je prokomentarisala Dunja Radonjić.
