Javna tribina pod nazivom “Životne priče srbobranskih velikana” održana je sinoć u Galeriji Doma kulture pred punom salom, kao što je i uvek kad u Srbobranu gostuje profesor Vladimir Barović iz Novog Sada.
Zanimljiva tema, jer retko se govori o znamenitim Srbobrancima a da se ne pomenu oni najpoznatiji – Dunđerski. Ovog puta su u prvom planu bile familije koje su jednako značajno uticale da Sentomaš bude razvijen, bogat i ugledan; kao što su to činili: Kaćanski, Gavanski, Nikolić-Džaver, Tanurdžić, Kišdobranski i dr.
Dobrodošlicu posetiocima je poželeo Dejan Korceba, direktor Doma kulture, a potom je predstavio predavača, iako ga većina već dobro poznaje. “Vladimir Barović je profesor na Filozofskim fakultetu u Novom Sadu, odsek za medijske studije,, završio je istoriju, a zatim je na postdiplomskim studijama svoje izučavanje posvetio medijima, što ga je učinilo idealnim predavačem jer ume na zanimljiv način da predstavi ljude i događaje koje su obeležili neka davna vremena.
Mislim da smo u poslednje vreme započeli jednu lepu seriju predavanja o istoriji našeg mesta, u novembru smo govorili o znamenitim ženama, zatim je profesor Barović držao javnu tribinu o Lazi i Lenki, a posle toga smo imali naučni skup o Dunđerskima. Ove godine nastavljamo dalje izučavanje naše prošlosti, i već mogu da najavim da smo u pregovorima sa gospodinom Pavlom Orbovićem, kustosom muzeja u Vrbasu, koji piše knjigu o Sergiju Kaćanskom, čoveku koji je bio episkop gornjokarlovački, a iz Srbobrana je (svetovno ime Simeon Kaćanski, Srbobran, 1. februar 1813. – Temišvar, 12. januar 1859.).
Posetio nas je danas i Zoran Veljanović, kustos – istoričar i arhivski savetnik u Muzeju Vojvodine, koji napisao knjigu o Pavlu Paji Dobanovačkom, izrazito značajnoj istorijskoj ličnosti iz prve polovine dvadesetog veka. Nastavićemo da otkrivamo detalje o svim značajnim ljudima koji su obeležili istoriju našeg mesta kako bi smo se sami edukovali, ali i kako bi smo budućim generacijama ostavili na čuvanje sećanja na koja mogu biti ponosni. To radimo i večeras”, rekao je između ostalog direktor Dejan Korceba, a zatim je prepustio reč svom gostu.
“Iako se najčešće prča o Dunđerskima, treba istaći da nisu samo oni Srbobran, njega su gradili i dizali ga iz pepela mnogi veliki i poznati ljudi, cele familije. U zavisnosti koga pitate, istoričari će vam dati različite odgovore na temu, koja porodica je bila najznačajnija za razvoj Srbobrana i učinila ga jednom od najvažnijih varoši ovog dela Austrougarske monarhije. Oni koji se dive bogatstvu i industrijalizaciji naravno će reći Dunđerski, oni koji zemljoradnju smatraju najznačajnijim aspektom razvoja sigurno će navesti Kaćanske, dok će ljudi koji se dive učenim i prosvećenim pojedincima reći da su to bili Gavanski. Kako bilo, svi oni, pa i mnogi drugi, činilu su Srbobran mestom za srpski narod jednako važnim kao što su to Sremski Karlovci.
Srbobran nije poput drugih mesta u ovom delu Vojvodine, naselja se prvi put pominje još davne 1338. godine, i danas se smatra da je bilo metoh manastaria Sveti Toma, odakle i potiče ime Sentomaš. Stanovništvo Srbobrana se značajno uvećava posle Velike seobe 1690. godine, a proterivanjem Turaka nakon bitke kod Sente 1697. godine, stvaraju se povoljniji uslovi za život, kad i prve srpske porodice dobijaju plemićke titule. Najpoznatija je priča o tome kako je Živan Nikolić zbog ličnog podviga od Marije Terezije dobio plemstvo, a od naroda nadimak Džaver. Plemićke titule su kasnije dobijali Gavanski, Prodanovići i mnogi drugi…”, priča je kojom je otvorio tribinu profesor Vladimir Barović, iznoseći u svakoj sledećoj rečenici detalje koje malo ko zna, a od velike su istorijske važnosti za Srbobran, Srbobrance i srpski narod u celini.
