Kafana je bila kulturno središte zajednice

15. oktobra 2019.

Mesto: Nadalj, Srbobran, Turija

Kategorija: Kultura, Lokalna samouprava, Zabava

Dani kulturne tradicije u Srbobranu imali su posebno veče posvećeno kafani, takoreći omaž instituciji i mestu okupljanja svih staleža građana. Iako kafana danas nema tu visoku poziciju u društvenom životu, podsećanje na neku davnašnju kafanu, bila je tema okupljanja u galeriji Doma kulture proteklog petka.

Odziv Srbobranaca je bio daleko veći od očekivanog, potpuno ispunjen deo sale namenjen gledalištu opravdao je trud koji su zaposleni u Ustanovi kulture uložili da pripreme ovo lepo i zanimljivo veče. Program koji su prisutni mogli da vide, iako na prvi pogled nekom može delovati jednostavan, u stvari je bio vrlo kompleksan. Moderator večeri i osoba koja je imala najviše kontakta sa publikom, bio je Zoran Knežev, publicista i više puta objavljivani hroničar. On je govorio o svojoj knjizi koja je inspirisana baš životom u nekadašnjim kafanama, a nosi naziv “Novi Sad: Kafanologija i prostitucija”, dok se iza njega na sceni dešavala prava predstava.

U nju su bili uključeni scenografija koja je trebala da dočara kafanu sa početka 20. veka, sa sve gostima u starim nošnjama. Za jednim stolom mogli su se videti kockari bećari, za drugim momak u društvu devojaka, a za trećim i bračni par, dok ih je pićem sve služio mladi konobar. Umela je u jednom trenutku da u kafanu svrati i muzika koja bi razgalila goste, a zapevali bi i gosti sami. Da ovaj scenski prikaz bude lep i umetnički kavlitetan, pobrinuli su pesnik Goran Blagojević, članovi KUD-a „Petar Drapšin“, Nikola Veselinović, Uglješa Surdučki i članovi tamburaškog orkestra “Dogovor”, uz čiju muziku je odigrano i kolce, a sve uokvireno izložbom slika starih srbobranskih kafana.

Veče je otvorila direktorka Doma kulture Milica Zarić, koja nije mogla da sakrije zadovoljstvo što je jedno veče za pamćenje priređeno baš pod krovom njene ustanove. Poželela je svima dobrodošlicu na 18. Dane kulturne tradicije i pozvala ih da uživaju u malo drugačijem prikazu tradicije i kulture naroda. „U prethodnih 17 godina imali ste priliku da vidite različite izložbe, razne stare zanate smo prikazivali, običaje, načine pripreme i probate starinska jela i slično, ali ove godine smo se odlučili za nešto malo drugačije. Odlučili smo se za kafanu. Ne za kafanu kakvu mi danas poznajemo, već za kafanu iz druge polovine 19. veka do pre druge polovine 20. veka. Kada je kafana bila stecište umetnika, pesnika, pisaca, glumaca, ali i političkog života“, a zatim je predstavila glavne aktere večeri i šta je to što će oni prikazati na sceni.

Kako je zajednički imenitelj, ovogodišnjim Danima kulturne tradicije i Zoranovoj knjizi, kafana, lako je bilo naći i temu o kojoj ćemo govoriti sa njim. „Večeras sam ovde kako bih žiteljima ovog prelepog grada predstavio svoju knjigu ‘Kafanologija i prostitucija’, koja je treća u nizu i proizašla je iz moje prve dve knjige. Ljude interesuje tema neobaveznog kafanskog života, anegdote, tamburaši i sve što se oko njih dešavalo. Usudio sam se da na 600 strana obradim temu kafanoligije, a nekako mi je uz tu temu nužno išla i prostitucija, zato što je ona bila sastavni deo kafanskog života Novog Sada. Poznato je da je grad bio vojno uporište i da je zbog toga imao mnogo kafana, a prostitucija je zna se bila legalna na čitavom prostoru Austo-Ugarske monarhije, pa i kasnije, što znači i u Novom Sadu i Srbobranu, sve dok je Kralj Aleksandar nije zabranio 1934. godine. Kafane su jako zanimljive i publicistima, jer kojim god mestom i njegovom istorijom da se bavite, sa lakoćom možete napisati knjigu od 600 strana sa svim pričama o njegovom kafanskom životu. Priča je zaista mnogo, zato mi je i bilo teško sve ih sistematizovati i odlučiti šta treba, a šta ne, da uđe u knjigu. U prvom delu govorim o samom pojmu kafana i njihovom nastajanju, i tu imamo zanimljivost da je prva kafana na ovim prostorima otvorena u Sremskoj Kamenici 1526. godine. Poznato je da je u svakom mestu, pored popa, učitelja i lekara, jedan od najznačajnijih osoba bio i kafedžija, uvek su to bili dobrostojeći ljudi koji su sa svima bili u dobrim odnosima“, neke su od zanimljivosti koje je o svojoj knjizi izrekao gospodin Knežev.

Facebook Komentari