Jana Aleksić, Dragan Jovanović Danilov, Vojislav Karanović, Blagoje Baković i Miroslav Aleksić, najavili su svojom vanvremenskom poezijom približavanje datuma, kada ćemo saznati ime novog laureata nagrade za najlepšu ljubavnu pesmu “Lenkin prsten”. Oni već znaju koliko ta nagrada znači svakom pesniku koji je dobije, jer već su deo Lenkinog sazvežđa.
Tribina „U Lenkinom sazvežđu“ održana je u dvorištu Doma kulture u Srbobranu, u nedelju veče, a prisustvovalo joj je tridesetak naših sugrađana, nekolicina novinara i kulturnih radnika iz opštine i Novog Sada. Pored navedenih pesnika, pred publikom su bili i Dr Zoran Đerić moderator večeri, Dr Dragana Todoreskov i Prof. Biljana Puškar, članice žirija za izbor najlepše ljubavne pesme u okviru nagrade “Lenkin orsten”. Pero Zubac, iako najavljen, nije došao, jer je imao zdravstvenih problema, zbog čega je bio prinuđen da otkaže dolazak.
Veče je otvorila i svoje goste najavila direktorka Doma kulture, Milica Zarić, koja je spomenula koja su to još dešavanja koja će prethoditi ovogodišnjem “Lenkinom prstenu”. “Pripreme za ‘Lenkin prsten’ uveliko traju, još juče je na ovom mestu održana likovna kolonija na kojoj je učestvovalo više od 30 slikara. Za dve nedelje imaćemo pozorišnu predstavu, mlade glumice Teodore iz Beograda, pod nazivom ‘Lenka – kobni čas’, tako da krupnim koracima koračamo ka samoj manifestaciji koja će se održati sredinom novembra”.
Tribinu je vodio Dr Zoran Đerić, koji je pesnike najavljivao jednog po jednog, zamolivši svakog od njih da izgovore neke svoje stihove, ali i one koje su im dragi a nisu njihovi, bitno je samo bilo da govore o ljubavi u nekom obliku. Prva je pred publiku stala najmlađa, po godinama i po stažu kao dobitnica nagrade, Jana Aleksić, koja je za početak pročitala svoju pesmu “Harmonija opskure”, koja je 2018. godine nju učinila delom Lenkinog sazvežđa. Podelila je sa publikom i stihove pesme “Povedi me do vode Nina”, koja kod nje pobuđuju najjače emocije.
Svoje pesme recitovali su i ostali, a neki kao Vojislav Karanović želeli su da podsete publiku na pesme kojima su oni zaslužili nagradu. To je za Vojislava pesma “Tuneli”, dok je njegov kolega Blagoje Baković govorio svoju, verovatno omiljenu pesmu jer ovo ne čini prvi put, “Puna je tišina”. Ona je napisana u ženskom rodu i sastavljena je od rečenica koje je mu je upućivala njegova voljena supruga. Vrlo lični i snažni emotivni stihovi. On je zamolio Srbobrance da svoju Lenku Dunđerski učine još većom nego što je sad. Da njoj i Lazi u centru mesta podignu lep spomenik, proglase jednu ulicu njihovom, ili stazu u parku, ili čak da se naprave tematska venčanja iz perioda u kom su ovih dvoje zaljubljenih živeli. Mnogo je takvih ideja koje bi mogle da se realizuju, a učinile bi od Srbobrana novu Veronu. “Kad mogu Italijani od izmešljenih Romea i Julije da naprave veliku turističku priču, zašto ne bi mogao i Srbobran od Lenke i Laze”, mišljenja je Baković.
Pored pesnika govorile su i dame koje čine žiri, Dragana Todoreskov i Biljana Puškar, koje su govorile o zadovoljstvu koje im ovaj posao pričinjava, posebnosti koju budi kod čoveka, ali i o samim pesmama koje su do sad osvajale nagradu, kao i o njihovim piscima. Dragana je čak napravila podelu u koju je uspela da svrsta sve dosada nagrađene pesnike, a razvrstala ih je u 3 gupe, tradicionalisti, pesnici koji se okreću neosimbolizmu i na posletku pesnici koji kao Jana otvaraju jedan potpuno nov moderan pristup pisanju, koji na ljubav nadovezuju i druge motive . Istančana kritičarska percepcija Dragane Todoresko je prepoznala ključne razlike ali i sličnosti kod svih 13 dosadašnjih laureata.
Ljubav koja je večna inspiracija u stvaralaštvu, ne samo pesničkom, uvek će ljudima biti zanimljiva, a opšti je utisak svih koji su nastupili na ovoj tribini, da su Srbobranci posebno osetljivi i zainteresovani za ovu temu pesničkog stvaralaštva, jer uvek u velikom broju dolaze na ovakve i slične skupove.
