Narodna biblioteka u Srbobranu priredila je sinoć u prostoru svoje čitaonice, jedno posebno književno veče. Svoju novu knjigu “Priče ravnice” predstavio je Ilija Tucić, Novosađanin koji za sebe kaže da je ponosni Srbobranac.
Ilija Tucić dobro je poznat ovdašnjim ljubiteljima književnog načina izražavanja, ne samo zbog činjenice što vuče korene iz naše opštine, tačnije iz Nadalja, već i zbog toga što je njegova osnovna tema i zlatna žila inspiracije, ova ravnica u kojoj živimo, a koju nam uvek predstavi na jedan nov i do sad neispričan način.
Svoje poslednje delo odlučio je da predstavlja sam, bez pomoći kritičara, muzičara i glumaca koji bi govorili odlomke njegovih misli. Takođe, odlučio je i da poseti što više mesta u Vojvodini, što mu je mnogo lakše da učini sam, a i kaže da mu je draže da se porazgovara sa ljudima koje upozna na svojim promocijama i da odvoji vremena koliko god je potrebno, što je u suštini i jedan od manira nas Vojvođana.
Direktorka biblioteke, Eva Kiš, ukratko je predstavila svog gosta, osnovnim informacijama o njegovim do sad objavljenim delima i bogatom novinarskom karijerom, koja je takođe bila posvećena reportažama o našim ljudima, životima kakve vode i kakvih se sećaju da su vođeni. Ilija je u svom uvodu želeo da publici u Srbobranu, a bilo ih je dosta u čitaonici biblioteke sinoć, razbije neke dogme o Vojvodini i Vojvođanima, u koje veruju oni sa strane, ali i mi sami. Počevši od samog imena naše pokrajine, njenog istorijskog značaja, prostora koji zauzima, običaja njenih žitelja i svega drugog što smatramo svojim kulturnim nasleđem, po kom smo kao posebni, objasnio je sa par činjenica Tucić, da su sve to u stvari velike zablude i umišljaji u koje svi verujemo, a nikako nisu tačni, ili bar ne u toj meri u kojoj im je dat značaj, a opet sa druge strane ima mnogo toga što je bitno a nikad nas o tome nisu učili u školama.
Nakon što je razbistrio svojim slušaocima svest o geografskom prostoru na kom žive, pokušao je zajedno sa njima da dođe do esencije onoga šta to Vojvodina u stvari jeste, ako već nije sve ono što smo do sad mislili, jer je to u stvari osnovni motiv nove Tucićeve knjige. Prepričavao je anegdote, neke svoje, ali mnogo više one koje je u svom upoznavanju Panonije čuo od pametnih ljudi. Pored svih tih priča koje u sebi nose poruku o tome kakva je Vojvodina, odnosno njeni ljudi, zadržao se na jednoj misli, za koju on sam smatra da je najbolja definicija Vojvodine koju je ikada čuo, a čuo ju je uptravo u Srbobranu. Ispričao ju je baš onako kako ju je i čuo: “Znaš kad napada sneg i ti moraš ujutru da izađeš i očistiš ga sa staze ispred svoje kuće kako bi mogao da se krećeš, i ti, a i svi drugi koji tuda prolaze. I tako ti izađeš i očistiš tu stazu što je pred tvojom kućom, a onda pre nego što uđeš unutra da se ugreješ, očistiš i jedno metar staze pred komšijinom kućom, jer valja se. E to ti je Vojvodina”, citirao je Tucić svog prijatelja Srbobranca.
Više od dva sata podučavao je naš autor svoju publiku bogatom i važnom istorijom ovih prostora, svim zaista važnim momentima i ljudima koji su Vojvodinu načinili ovakvom kakva je sad, a na samom kraju večeri rado je saslušao i on njih, odgovarao na pitanja i na posletku im potpisao knjige, koje su zaintrigirani rado kupili. Ukoliko vas tema zanima i želite da proširite znanje o svojoj Vojvodini, ili samo da provedete kvalitetno vreme tokom kojeg ćete čuti mnogo toga pametnog, Ilija Tucić će 3. maja održati još jednu promociju u nadaljskoj biblioteci, sa početkom u 18:00 časova.
