Prvog aprila u kulturnoj stanici Eđšeg, svojim likovnim delima koja su inspirisana Panonskim morem, publici u Novom Sadu predstavio se naš Svetozar Kaćanski Batuka.
Akademski slikar koji je Srbobrancima apsolutno poznat rado je viđen i u izložbenim prostorima koji su van granica varoši iz koje potiče. Zato je baš u Novom Sadu i održana izložba njegovih dela, ovoga puta sa motivima koji Kaćanskog posebno inspirišu. Panonsko more, odnosno pejzaži koji su mogli postojati nekada davno, u vreme kada se voda iz Panonije povlačila, nepresušan su izvor inspiracije za profesora Batuku, i očigledno je da ga ta tema intrigira. Svet bogat koloritom izranja sa platna i vodi posmatrača u jedan fantastični ambijent neočekivanih oblika nastalih delovanjem prirodnih sila. Činjenica da niko ne zna kako je tad naša ravnica izgledala, daje slikaru slobodu da zamisli i kistom stvori pejzaže koji kao da nisu sa ovoga sveta.
Vrlo posećena izložba, dala je profesoru Kaćanskom potvrdu da su rad i ljubav uloženi u prikazana dela imali smisla, iako umetnik njih najčešće stvara iz neke lične potrebe da se izrazi i i prikaže osećanja. „Kao dečak sam čitao u Politikinom zabavniku, mom omijenom časopisu, članak o Panonskom moru i to mi je probudilo maštu, kako je ono moglo da izgleda kada je nestajalo i to sam uzeo za svoj koncepcijski motiv. Šta je bilo u tom moru kad se ono povlačilo, ti amorfni oblici, amorfni znači bez određenog oblika, korenje, skeleti i slično. Naravno ja to sve transformišem na svoj neki način, naravno naučno to nije bilo tako, ali zadatak umetnosti je da pobuđuje maštu da ima viziju, i svako ovo doživljava na svoj način” , reči su Svetozara Kaćanskog kojima je predstavio svoje radove na otvaranju izložbe.
Uz našeg profesora izlagao je i Ištvan Fusko, skulptor i predsednik beogradskog centra lepih umetnosti, dizajna i zanata “Art Centar”. „Ja i profesor smo non stop zajedno i ja najviše znam o tome kako nastaju njegovi radovi. Oni nastaju iz najdubljih delova potsvesti, i odaću vam tajnu, kad dođem kod njega on uz razgovor naslika salaš, lako izražava taj svoj realizam. Ali kad radi Panonsko more on bude iscrpljen, mokar od znoja, znači teško mu je. Teško nastaju te slike, neke teške unutrašnje borbe i emocije on prenosi na platno. E sad ja kao skulptor u drvetu, pokušao sam da pratim ovaj njegov rad, pa sam takve radove i izložio, one koji mogu stati pored njegovih radova. Drago mi je da je došlo ovoliko ljudi jer profesor i ja nećemo više nikada ovo izlagati. Kada budemo izlagali to će biti njegovi salaši i konji, realizam, moji radivi koji imaju realizma, ikone, čuture i drugo. Drago mi je da je bila ovolika posećenost, ova izložba će biti otvorena nedelju dana u ovom prelepom prostoru”.
