Tribina pod nazivom “Košare-bitka koja traje”, održana je u utorak u potpuno ispunjenoj Velikoj sali zgrade opštine. Bitka koja je trajala neprekidno 62 dana i dalje je zanimljiva i bolna za srpski narod, što brojnost tihih slušalaca na tribini apsolutno potvrđuje.
Organizatori tribine sa ovom temom, opština Srbobran i Društvo srpskih domaćina, potrudili su se da govornici budu vrlo relevantni, što vojnik Miodrag Arački i pukovnik Ljubinko Đurković sigurno jesu. Đurković je opšte poznat populaciji u našoj zemlji kao komandant svih jedinica na Košarama, tokom rata sa NATO snagama i drugim vojnim i paravojnim formacijama. Miodrag Arački jedan je od njegovih vojnika koji je u pomenutom ratu branio svoju zemlju, spašavao ranjene saborce, a na posletku i sam bio teško ranjen.
Predsednik naše opštine, gospodin Radivoj Paroški, bio je domaćin tribine, tako da je njegova dužnost bila da se prvi obrati, zaista, velikom broju zainteresovanih Srbobranaca. Prvo se njima zahvalio što su se odazvali pozivu na tribinu, a zatim je pozdravio i predstavio svoje goste.“Danas ćemo govoriti o nečemu što je bilo zabranjeno da se priča. Srpska istorija je nažalost bogata brojnum junacima koji su se borili i živote davali za slobodu i čast svoga naroda. Srpski narod zna da ceni date žrtve i prolivenu krv za tu slobodu, ali zna i da zaboravlja. Na sreću taj zaborav nije dugog veka i takve greške danas ispravljamo. Imamo tu čast da pozdravimo učesnike slavne bitke na Košarama. O njima i o tome šta su ti junaci prošli mnogi još uvek ne znaju, Danas smo upriličili ovaj skup kako bi smo čuli njihova iskustva”, bio je kratki uvod u tibinu predsednika Paroškog, koji je slavnu bitku na Košarama uporedio sa bitkom kod Srbobrana 1848. godine, time želeći da dodatno oda priznanje svojim gostima. Zatim ih je svakog pojedinačno predstavio publici i tribina je mogla da počne.
Prvi je govorio predsednik novosadskog odbora “Društva srpskih domaćina”, Saša Vujić, koji se zahvalio pukovniku Đurkoviću što je prihvatio predlog njegovog udruženja, da u danim pred početak obeležavanja dvadesete godišnjice bombardovanja naše zemlje, bude govornik na nizu predavanja po opštinama u Vojvodini, na kojima će naše sunarodnike upoznati sa stvarnim činjenicima i realnim dešavanjima na karauli Košare tokom 62 dana bitke. Vujić je bio oduševljen brojem “rodoljuba” koji su došli da prisustvuju tribini u Srbobranu.
Prvi je svoja iskustva sa publikom podelio vojnik Miodrag Arački. Govorio je o svojim danima na frontu, o neizdrživoj hladnoći, ranjenim drugovima i situacijama koje niko nikad ne bi trebao da doživi. Pokušao je svojim slušaocima da dočara kako je to 7 dana živeti u rovu punom snega na velikoj nadmorskoj visini uz naredbu koja glasi “ne sme se paliti vatra”. Uz duge pauze pri svom govoru, jasno je bilo da ni 20 leta kasnije nije zaboravio ni jedan pakleni trenutak proveden na granici sa Albanijom, gledajući saborce kako ginu. I pored svega toga, kaže da se nije pomišljalo na povlačenje, baš naprotiv, samo su bili istrajniji u tome da ostanu u odbrani otadžbine do kraja, ma kakav on bio.
Pukovnik Đurković, je na početku svog izlaganja upoznao publiku sa svim relevantnim podacima na granici i njegovoj karauli, do prvog naleta neprijatelja, kako bi slušalac bolje razumeo odnos snaga i stvarnu situaciju na terenu. a zatim je počeo da prepričava neke, po njemu, najupečatljivije situacije kojima je prisustvovao. Iz svakog ponaosob ispričanog pukovnikovog sećanja, a bilo ih je dosta, mogla se osetiti neka posebna veza među ljudima, nevezano za to da li su obični vojnici ili oficiri i podoficiri, svi su jedni za druge bili najbliža familija, i svako je bio spreman da preda život za ostvarenje višeg cilja, a to je odbrana naroda i države. Svaka opisana situacija bila je vrlo lična i emotivna ispovest čoveka koji na svojim leđima nosi ogromnu odgovornost i jednako snažnu bol, za svakim od 108 života koji su ugašeni pod njegovom komandom.
Tribina je završena razgovorom naših gostiju sa publikom, među kojom je bilo i ratnih veterana. Razmena iskustava i međusobno razumevanje nije zahtevalo mnogo reči, i pogled je bio dovoljan. Posebnu notu ovom skupu dali su nastupi gradskog hora “Zora” koji je izveo dve kompozicije sa temom boja na Košarama, kao i recitovanje stihova jednog od gostiju, Nedeljka Đorđića direktora osnovne škole “Đorđe Natošević” iz Novog Sada, koji je napisao pesmu “Košare”.
