Veći broj građana, predstavnika političkih stranaka, lokalne vlasti i Udruženja danas su zajednički iskazali poštovanje i setili se stradalih sunarodnika koji su dali živote za odbranu Srbije i naroda u Velikom ratu.
Skup je počeo svetom liturgijuom u pravoslavnom hramu u ranim prepodnevnim satima, a zatim pomen nastavljen na platou ispred crkve gde je intoniranjem himne i polaganjem venaca pod spomen pločom na kojoj su urezana imena stradalih Srbobranaca u Prvom ratu. Na današnji verski praznik “Đurđic” je 1918. godine u Srbobran ušla oslobodilačka Srpska vojska.
Parastos svim stradalima u pomenutom ratu su služila oba naša sveštenika, a prilika je iskorištena da se pošalje i poruka današnjim naraštajima koji bi trebali da se ugledaju na one koji su pre sto godina bez poziva otišli da brane sve sveto. Sličnu poruku poslao je i predsednik naše opštine Radivoj Paroški, kome je ovo okupljanje i davanje počasti dobrovoljcima Prvog svetskog rata bilo vrlo bitno, jer je njegova želja bila da se ponovo u protokol obeležavanje bitnih datuma, ponovo uvede dan kada se sećamo ovih ljudi.
“Baš ovde gde sad stojimo, u porti crkve Bogojavljanja gospodnjeg, 16. novembra 1918. godine stajala je i oslobodilačka vojska kraljevine Srbije. Ovde su je naši preci dočekali sa radošću i oduševljenjem na Đurđic te godine. Tada se prvi put u Srbobranu osetio nagoveštaj nečeg novog, nove države i slobode i uopšte mogućnost srpskog naroda da se priključi matici. Iako je Srbobran dao veliki broj dobrovoljaca u ovom ratu, moram da kažem da tokom oslobođenja mesta nije bilo ratovanja. Austijska vojska je bila u rasulu i bukvalno su samo bežali. Ove godine obeležavamo tri jubileja. 170 godina je prošlo od Majske skupštine i isto toliko godina od slavnih bitaka za Sentomaš. Sedam decenija kasnije naša pokrajina se priključuje Srbiji, a 100 godina je i kako je završen Veliki rat. U proboju Solunskog fronta učestvovalo je 98 znanih boraca iz Srbobrana, a tokom celog rata 200 naših predaka je izgubilo živote. Veliku patnju proživeo je naš živalj tokom rata, jer je od strane monarhije smatran za protivnički. Zahvalan sam vam što ste i danas došli u ovolikom broju, što smo zajedno prisustvovali parastosu i održali pomen svim našim junacima znanim i neznanim. Na ovoj memorijalnoj ploči uklesana su imena onih za koje se zna da su stradali, ali mi danas odajemo počast i onima za koje se ne zna. Mi potomci koji danas uživamo slobodu moramo da im budemo zahvalni” bio je govor koji je Paroški izgovorio pred okupljenim narodom ispred crkve.
Vence su uz zid hrama, pod pločom sećanja na kojoj su upisana imena poginulih dobrovoljaca, položili mnogobrojni predstavnici stranaka i udruženja građana, a prvi među njima bio je pomenuti predsednik Paroški Radivoj u pratnji svog zamenika Lazara Krajinovića. Za njima su isto učinili i:
- Udruženje SUBNOR Srbobran
- Udruženje ratnih vojnih invalida
- Savet ratnih vojnih veterana Srbije
- Udruženje “Hrabri borci”
- Udruženje “1848.-1918. Srbijanski – Srbobranski”
- Srpska Napredna stranka Srbobran
- Socijalistička partija Srbije Srbobran
- Opštinski odborr pokreta obnove Kraljevine Srbije
Horskim izvođenjem Himne “Bože pravde” i najemotivnije srpske pesme “Tamo daleko” događaj je bio posebno svečan, a zahvalnost na tome dugujemo nastavnici muzičkog Jadranki Miković Džaferović, koja je sa decom iz osnovne škole “Vuka Karadžić” uvek prisutna na ovakvim svečanostima.
