Treća zbirka pesama našeg Gorana Blagojevića večeras je promovisana u galeriji Doma kulture, a ne pamtimo da je do sad neko predstavljanje knjige, a imamo ih relativno često, bilo tako emotivno i prisno kao ovo.
Da li je u pitanju to što Gorana svi poznajemo, ili to što je njegov odnos sa publikom uvek tako blizak i otvoren, nismo sigurni ali je definitivno utisak da je ovo predstavljanje knjige bilo posebno. Kako gostoprimljivi običaji nalažu publiku je u sali Doma kulture prva pozdravila direktorka Branislava Sekulić, koja nam je i predstavila svoje goste. Pored pesnika sedeli su i, Rajko Blagojević recenzent i Radovan Vlahović izdavač ove lepe knjige pod nazivom “Ljubav je navada”.
Veče je lagano, uz zvuke sa gitare, započelo recitovanjem nekih od izabranih pesama iz knjige koje ostavljaju jak utisak na svakog pomnog slušaoca. Svako čitanje pojedinačne pesme, ispraćeno je aplauzom zahvalne publike, koja je skoro ispunila salu.
Prvi se odlučio, da sa nama podeli svoj sud o knjizi, Rajko Blagojević recenzent ovog izdanja, i sin našeg pisca. Iako je od početka pisanja ovih pesama svo vreme bio prisutan, uz oca, i imao priliku da mu lično iznese svoje mišljenje i kritiku, nama prisutnoj publici on je pored stručnog mišljenja dao i jednu emotivnu notu i svoj doživljaj svega što prati nastajanje umetnosti koju stvara Goran Blagojević. “Moj otac je jedan romantični čudak, koji se zatvara u neka duševna geta i u njima obitava. Sličnom se raduje i sa sličnim deluje” pesničke su reči sa kojima je Rajko opisao svog uvek nasmejanog oca, čijem se stvaralaštvu divi.
Što se tiče tema kojima se Goran u svojoj poveziji bavi Rajko ih je podelio u tri grupe: velike megalomanske teme kao što je ljubav, druga je zavičajna i treća su pesme o socijalnim idejama. Goran piše jednim narodnim jezikom, o svojim preokupacijama, pokušavajući da dođe da odgovora na pitanja koja ga zaokupljuju. On je prvu polovinu života proveo u Bosni a drugu u Vojvodini, i sad je na raskrsnici da odluči da li pripada ovde ili tamo. Inspirišu ga njegova mladost provedena u svetu socijalističke Jugoslavije i lepote življenja u njoj, a kroz oči čoveka koji živi u jednom drugom svetu današnjice.
Par reči o Goranu i knjizi dao je i gospodin Radovan Vlahović, izdavač knjige i prvi čovek Banatskog kulturnog centra. On je svoju impresiju Goranovim stvaralaštvom uporedio sa religioznim motivima, majke, muze i žene uopšte. Dohvatio se i nekih istorijskih i kulturoloških motiva koji su u pesmama prisutni i snažni. Po njemu su Blagojevićeve pesme potraga za ljubavlju, duhovnošću, i stalno istraživanje ženske posebnosti, bilo koja da je njena uloga u životu muškarca. “Goran Blagojević nije pesnik koji će da fascinira književne kritičare, Goran je pesnik koji će Vam ući u srce” reči su kojima je Vlahović dao zaključak o stvaralaštvu srbobranskog pisca.
Treći i najvažniji govornik večeri bio je sam Goran, koji je svo svoje vreme pred publikom iskoristio da uz ličnu interpretaciju i emociju predstavi svoje omiljene stihove. Iako je imao vidnu tremu, koju nije krio, bio je odličan. Dok je recitovao stihove činilo se da svaku pojedinačnu pesmu govori nekom pojedinačnom, uvek drugom, prisutnom slušaocu, jer je bio vrlo izražajan i emotivan, kao da uz svaku izgovorenu reč daje i deo sebe.
Na kraju večeri, nakon što je završeno predstavljanje zbirke, Goran je rado popričao sa prisutnim slušaocima, a bio je vrlo rad i da u svaku kupljenu knjigu upiše ličnu posvetu i tako se zahvali čitaocima i ljubiteljima njegove poezije.
